“Moj sin je doživio prilično tešku nesreću”
Moj sin je doživio prilično tešku nesreću.
Bio sam srkhan od bola u čekaonici intenzivne nege. Djevojčica, možda oko 9 ili 10 godina, bila je sa svojom porodicom i opraštala se od prabake.
Ona je prišla do mene i rekla: «Gospodine, zašto plačete?» Objasnio sam da mi je sin jako bolestan.
Dala mi je minijaturnu lutku štene i rekla da je sreća i da će moj sin ozdraviti. Bila je u pravu, jeste, a ja još uvijek držim to malo štene na svojoj komodi i mislim na to slatko dijete.
BONUS:
Bilo mi je 20 i neka kad sam naišao na kuče u šumi uzeo ga sebi i prisvojio.
Prolazili su mjeseci i komšije mi počeše govoriti da sve više liči na vučicu i da je se trebam riješiti. Bio sam mlad i nisam nikoga htio slušati, bila mi je privržena, gdje god da sam išao išla bi sa mnom i čekala me. I prošle su i godine…
Jednog dana kad sam bio malo prilegao kroz san sam čuo neku buku, režanje i cviljenje, dok sam došao sebi i ustao, sve je utihnulo, izašao sam napolje i ugledao čitavo stado ovaca poklano, a vučica sva u krvi sjedi i gleda pravo ka meni, malo od straha, malo od bijesa. Utrčao sam u kuću, uzeo pušku i ubio je na licu mesta.
Nisam znao šta da radim sa ovcama pa sam pozvao komšije da mi pomognu.
Sklanjanjem ovaca, među njima smo pronašli tri zaklana odrasla vuka i tek tad sam shvatio šta sam uradio!
Pouka: Nije uvijek sve kao što izgleda – Nikada ne procjenjujte ljude i situacije na osnovu onoga što vidite na prvi pogled.“
