Koliko bi trebalo da bude krvni pritisak u kojoj životnoj dobi? Ovo su normalne vrijednosti
Hipertenzija, tj. visok krvni pritisak je jedan od tihih ubica modernog vremena, ali se često postavlja pitanje da li se vrednost krvnog pritiska mijenja kako starimo? Saznajte koji je normalan krvni pritisak prema godinama.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova, a meri se pomoću sfigmomanometra ili manometra. Prilikom merenja krvnog pritiska uvek dobijamo dve vrijednosti: onu za sistolni pritisak (često se naziva „gornja“ vrednost) i onu za dijastolni pritisak (često se naziva „donja“ vrednost).
Vrijednost sistolnog krvnog pritiska odgovara pritisku u trenutku kada se srce kontrahuje i aktivno izbacuje krv, dok vrednost dijastolnog pritiska predstavlja vrednost pritiska kada je srce opušteno i puni se krvlju. Neophodno je redovno kontrolisati krvni pritisak kako bi se na vreme otkrilo postojanje hipertenzije, tj. povišen krvni pritisak.
Hipertenzija se mora liječiti jer dovodi do povećanog rizika od srčanog i moždanog udara, ali i povećava rizik i smrtnost od niza drugih bolesti.
Da li se krvni pritisak mijenja?
Vrijednost krvnog pritiska nije statična i njegova vrijednost se normalno može razlikovati između dva čak i uzastopna mjerenja. Vrijednost krvnog pritiska se normalno menja tokom dana, zavisi od nivoa fizičke aktivnosti, ali i od našeg trenutnog emocionalnog stanja. Zanimljivo je i da se vrijednost prosečnog krvnog pritiska menja kako starimo. U tabeli ispod prikazan je prosečan raspon normalnih vrednosti krvnog pritiska po godinama, a evidentno je da krvni pritisak raste kako starimo. Biološko objašnjenje porasta krvnog pritiska sa godinama leži u činjenici da kako starimo, naši krvni sudovi gube elastična svojstva i postaju kruti, pružaju veći otpor protoku krvi, a samim tim i vrednost krvnog pritiska raste.
Djeca od 1 do 5 godina
Kod mlađe djece, krvni pritisak je prirodno niži jer njihovi krvni sudovi imaju veću elastičnost. Normalan sistolni pritisak za ovu grupu kreće se između 95 i 105 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 65 do 70 mmHg.
Djeca od 6 do 13 godina
Kako deca rastu, njihovo srce i krvni sudovi se razvijaju, što dovodi do postepenog povećanja krvnog pritiska. Prosečan sistolni pritisak za ovu starosnu grupu je od 100 do 115 mmHg, dok dijastolni pritisak iznosi između 70 i 75 mmHg.
Adolescenti 14 do 18 godina
Tokom adolescencije, zbog hormonalnih promena i ubrzanog rasta, krvni pritisak počinje da dostiže vrednosti slične onima kod odraslih. Sistolni pritisak se kreće između 110 i 125 mmHg, dok dijastolni pritisak varira od 75 do 80 mmHg.
Odrasli od 19 do 39 godina
Kod mladih odraslih osoba, normalan pritisak u krvi se kreće u rasponu od 110 do 135 mmHg za sistolni pritisak, dok dijastolni pritisak iznosi između 80 i 85 mmHg i predstavljaju pokazatelj za zdrave krvne sudove i kardiovaskularni sistem u optimalnom stanju.
Odrasli od 40 do 59 godina
Sa starenjem, krvni sudovi postaju manje elastični, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska. U ovoj starosnoj grupi, normalne vrednosti sistolnog pritiska su između 120 i 140 mmHg, dok dijastolni pritisak obično iznosi od 85 do 90 mmHg.
Stariji od 60 godina
Kod starijih osoba, krvni pritisak se prirodno povećava usled smanjenja fleksibilnosti arterija i povećanog rizika od arteroskleroze. Normalan sistolni pritisak u ovoj starosnoj grupi je između 130 i 145 mmHg, a dijastolni od 85 do 90 mmHg.
Iako je normalno da krvni pritisak raste sa godinama, sistolni pritisak od 120 mmHg i dijastolni pritisak od 80 mmHg i dalje se smatraju normalnim krvnim pritiskom za odraslu populaciju. Vrednosti krvnog pritiska koje smatramo povišenim vremenom su se menjale, ali prema najnovijim smernicama Američkog udruženja za srce (AHA), smatramo svaki sistolni pritisak iznad 120 i dijastolni pritisak iznad 80 mmHg kao povišen..
Normalno je da krvni pritisak raste sa godinama, ali ga je i dalje neophodno održavati u željenim granicama kako bi se sprečile komplikacije hipertenzije, posebno da bi se smanjio rizik pojedinca od srčanog ili moždanog udara.
Kao mjere kontrole visokog krvnog pritiska, pre svega se preporučuju nefarmakološke metode i održavanje zdravog načina života: smanjenje tjelesne težine, povećana fizička aktivnost, smanjen unos soli, šećera i prerađene hrane, povećan unos svežeg povrća, voća i ribe. Ukoliko do smanjenja krvnog pritiska ne dođe uz pomoć nefarmakoloških metoda, lekar će propisati jedan od dostupnih lekova protiv visokog krvnog pritiska, tj. antihipertenzivi.
Važno je naglasiti da je za oko 90 odsto ljudi koji imaju povišen krvni pritisak uzrok nepoznat. Za većinu ljudi, visok krvni pritisak ne izaziva simptome, ali se mogu javiti.
