Vratila sam se kući s posla: Zbog jednog prizora sam ostala bez teksta
Ponekad se čini da svi dani u našem životu izgledaju jednako: susrećemo iste ljude i razgovaramo o istim temama. Kao da smo u začaranom krugu. Ipak, postoje momenti kada se čini da sudbina prepravlja radnju. I obično se tih trenutaka sjećamo godinama kasnije.
— Jedna prijateljica je živjela sa svojim dečkom. Stalno su imali problem sa vodom i cijevima, a slavina im je kapala.
Morala je koristiti posude da sakupi vodu i zvati vodoinstalatera. No, on je sve to bacao, govoreći: “U kući je muškarac!” Ali je samo obećavao i nikad ih nije ispunjavao. Nije više mogla izdržati i iselila se. A on je na kraju poplavio komšije ispod. Tada joj je nazvao i rekao: “Sve je to tvoja krivica.” Na kraju je i sam pozvao vodoinstalatera i sve su popravili.
— Vraćam se kući s posla. Uđem u kuhinju i vidim svog muža i našu komšinicu kako piju kafu i smiješe se jedno drugome. Pitam ih šta se dešava. A komšinica kaže: “Julija, ni ja ne znam.” U isto vrijeme, obučena je u šorc i majicu. Poludjela sam.
Tada neko pokuca na vrata, a njen muž ulazi glasno vičući: “Eto, sada možeš ući. Hvala, komšije!” Uzima svoju ženu i odlaze. Ništa mi nije jasno i pitam muža o čemu se radi.
Ispostavilo se da komšije imaju godišnjicu, pa je njen muž odlučio da je iznenadi i ukrasi stan. Budući da je ona uvijek kod kuće, zamolio je mog muža da je pozove na 30 minuta i tiho je izbacio iz kuće. Ne znam kakvo iznenađenje je pripremio za nju, ali izgledala je sretnije nekoliko dana.
— Jedna od mojih prvih pacijentica kao medicinski student, pitali smo je o prethodnoj medicinskoj istoriji jer je bila na listi čekanja za transplantaciju crijeva, i pitali smo je na svaki mogući način da li ima neku bolest, a ona je govorila: “Ne, bila sam jako zdrava prije ovoga.”
Na kraju je pitamo: “Da li uzimate neke lijekove kod kuće?” A ona odgovara: “Oh, samo lijekove koje uzimam za lupus.”
— Mojoj ženi su te večeri počeli porođajni bolovi. Bio sam druga smjena i blizu ponoći vozim se kući s posla, a moja žena zove i jeca u telefon: “Oprosti, ljubavi!” Oči su mi se zamaglile, jedva sam stigao pritisnuti kočnicu.
Stao sam, duboko udahnuo, i pitao je šta se desilo. A ona je rekla: “Nisam mogla sama, morala sam na carski rez.” Oh, bože, skoro sam umro u tih 10 sekundi. Beba je dobro.
(Novi.ba/Brightside)
