“Jutros oko 7 sati, muž je otišao na posao”

“Svako jutro muž ide na posao oko 7 a ja ne ustanem iz kreveta prije 9-10 . Tako jedno jutro čujem ja njega vratio se kući otvaraju se vrata na donjem spratu, čujem korake i to, pogledam na sat, 08:35. Pomislim mora da je nešto zaboravio pa se vratio sa posla i probam da zaspem opet. Međutim ne da meni đavo mira, pošaljem mu poruku (pošto je bilo hladno i nije mi se ustajalo iz kreveta da odem dolje i da ga pitam) “Šta si zaboravio to?”. On odgovara: “O čemu pričaš?”. Ja: “Pa čujem te dolje kako tražiš nešto”.

Na to me on zove na telefon, ja se javljam a on mi uspaničeno govori da je na poslu i dalje.

Ja ustajem iz kreveta kao oparena i zaključavam vrata od sobe i zovem policiju. Ukratko, lopov je ušao kroz prozor, mislio je da nikoga nema u kući. Kada je čuo moj glas vjerovatno je odmah pobjegao bar tako kaže policija.”

BONUS

“Sumnjao sam da me djevojka vara… Nestajala je često popodne, nije se javljala. Jednom sam odlučio da je pratim, hodala je dugo i osvrtala se, jedva sam uspjevao da budem neprimjetan.

Mislio sam da sigurno ide kod drugoga čim je tako nervozna.

Kada sam vidio gdje je ušla, osjećao sam se kao najveći idiot.

Čekao sam je satima i kad je izašla bila je zapanjena što sam tu, a ja sam je poljubio i zamolio za oproštaj što sam kreten.

Išla je u dom za nezbrinutu djecu. Igra se sa njima i uči ih svakog dana, a ne želi da ljudi znaju.