Đoković zaplakao pred svima zbog djeda: Dao mu novac kad je bilo najpotrebnije (VIDEO)
Poseban čovjek u životu Novaka Đokovića bio je djed Vladimir (kog je uvek oslovljavao sa đed) i koji je mnogo uticao na njega. To se nije promijenilo ni godinama nakon njegove smrti.
Đoković nikada nije zaboravio ko je među najzaslužnijima što je stigao na vrh planete. Novak je tokom 2011. godine dao intervju za “60 minutes“, a tada je odlučio da se u tom intervjuu pojavio i djed Vladimir.
Snimak je objavljen baš te 2012. godine kada je preminuo djed, prenosi Nova.rs.
Tragičnu vijest je Đoković saznao na treningu pred meč protiv Aleksandera Dolgopolova na turniru u Monte Carlu. Dugo se pisalo da li će odustati od takmičenja, ali je on na kraju odlučio da igra za djeda Vladu.
Nije mogao da izdrži na kraju, te je podigao ruke i počeo da plače.
“Ovo je trofej za mog đeda Vladu koji mi je uvijek bio izvor pozitivne energije. Moj heroj i idol, od malih nogu me je naučio da se nikada ne predajem. Ovo je za tebe moj Vlado“, poručio je Đoković i borio se da ne brizne u plač.
I Vladimir je tokom 2010. godine govorio o svom unuku i koliko je ponosan na njega.
“Bio je talentovan za tenis od malih nogu, da me ubijete ne znam otkud mu to. Niko u porodici nije izuzetan sportista. Njegov otac Srđan i stric Goran bili su strašni skijaši, ali rekreativno. Sjećam se da ga je Jelena Genčić primijetila kada je imao pet godina i da je rekla Srđanu da ga odmah dovedu na trening“, rekao je Vlado.
On je bio posebno posvećen tome da unuk uspije, pa ga je vodio na treninge u tim godinama.
“Svaki bogovetni dan smo išli. Roditelji su mu u to vrijeme imali palačinkarnicu na Kopaoniku, nisu mogli da budu u Beogradu i da ga vode na treninge. Vidio sam da mu je baš bilo stalo i zato mi nije bilo teško da ga vodim na časove. Bio sam mu podrška u svemu, davao sam mu pare kad je trebalo, nije to zaboravio. On i Jelena su lijep par, volim da kažem da je najzaslužnija za sve što je postigao, prati ga, podržava, pomaže, lijep su par.“
Imao je samo hvalospjeve na račun unuka kog je uvijek terao da bude savršeno obrijan.
“Nikada nije dolazio u Beograd, a da me ne podsjeti, makar i na pola sata. Kad pobijedi, radujemo se zajedno, kad izgubi, hrabrim ga, kažem mu da će biti i pobjeda. Srećom, više je slavlja. Ljudi kažu da je lijep na mene i da voli da se šali kao ja. Ako tako kažu, ja nemam ništa protiv“, našalio se za kraj tog intervjua Vlado.
